Blog je mnogim ljudima pravi dnevnik; pišu na njega najintimnije stvari iz vlastitog života i dijele svoja razmišljanja sa ljudima koji to čitaju, komentiraju. Ne vidim ništa loše u tome, ali nisam taj tip; ne mogu se na taj način "ogoliti" pred mnoštvom, a i nisam posebno vješta u pisanju. Svoj blog zamišljam kao malu bilježnicu u koju zapisujem male crtice na koje nailazim, lijepim sličice dragih i zanimljivih stvari koje me vesele i inspiriraju.
Pisala sam dnevnik čitavo djetinjstvo i ranu mladost, negdje do 18. godine. Čuvala sam sve te bilježnice u jednoj ladici, a onda sam ih jednog dana sve pobacala - jer mi ih je bilo nekako neugodno čitati s vremenskim odmakom. Sad mi je jako žao zbog toga; bilo bi vrlo zabavno čitati te zapise i moju tadašnju životnu problematiku iz današnje perspektive.
Zadnjih par godina imam jedan mali dnevnik u koji ponekad zapisujem razmišljanja; pravi mali dnevnik - sa ključićem.
Nema komentara:
Objavi komentar